Finansije i Osiguranje - Srbija

Građani uzeli 60 odsto manje zajmova nego pre godinu dana

Prema anketi o kreditnoj aktivnosti banaka građani su uzeli 60 odsto manje kredita nego pre godinu dana. Bankari očekuju dalji pad i u prvom kvartalu 2023, ali u manjoj meri. Tražnja stanovništva je smanjena za najzastupljenijim kategorijama kredita stanovništvu, a to su dinarski gotovinski krediti, uključujući i zajmove za refinansiranje, kao i devizno indeksirani stambeni krediti. Razlog su rast cena nekretnina, ali i kamatnih stopa.

Predstavnici banaka navode da su povećane kamatne marže tokom poslednjeg kvartala i kod dinarskih i kod devizno indeksiranih kredita. Takođe, pooštreni su zahtevi u pogledu sredstava obezbeđenja. S druge strane, ostali uslovi kredita stanovništvu (maksimalna ročnost, maksimalan iznos, kao učešće i vrednost hipoteke) nisu menjani. Nisu menjane ni provizije i naknade, nakon što su ih prethodno banke smanjile pod uticajem mera Narodne banke Srbije (NBS) kojima su ograničene cene osnovnog paketa platnog računa i smanjene naknade za platne usluge kod banaka koje su ih prethodno neopravdano povećale.

Ocena banaka je da je privreda povećala tražnju za kreditima tokom poslednjeg kvartala 2022. za 14 odsto, i to za deviznim, odnosno devizno-indeksiranim kreditima, kao i kratkoročnim dinarskim. Finansiranje obrtnih sredstava i restrukturiranje postojećih obaveza razlog su rasta tražnje privrede za zajmovima. Banke očekuju dalji rast tražnje privrede za kreditima i u ovoj godini. Porast zahteva je bio najzastupljeniji kod malih i srednjih preduzeća, slede ih velika preduzeća, dok su poljoprivrednici smanjili tražnju. Ocena banaka je da su kapitalne investicije negativno doprinosile tražnji za kreditima u poslednjem kvartalu, ali ipak očekuju da će to biti faktor koji će u ovoj godini uticati na rast tražnje.

Na pooštravanje kreditnih standarda privredi prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja (što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke), a zatim i neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije, što se odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika. Pored toga, pojedine banke su navele i to da su problematična potraživanja, kvalitet zahtevanog obezbeđenja, kao i smanjenje konkurencije u bankarskom sektoru usled spajanja banaka, delovali na pooštravanje standarda.